Edin Dilberović: EU šalje jasnu poruku da je Zapadni Balkan, pa tako i BiH, njihova interesna zona

O značaju kandidatskog statusa Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji, procesima koji slijede, kakav je put do otvaranja pregovora o članstvu BiH u EU, IPA fondovima, te zašto je važno graditi imidž BiH u svijetu govorio je Edin Dilberović, direktor Direkcije za evropske integracije BiH

BiH 10.01.2023, 09:47 11.01.2023, 16:33
Edin Dilberović: EU šalje jasnu poruku da je Zapadni Balkan, pa tako i BiH, njihova interesna zona
© AA

Značaj da je Bosna i Hercegovina dobila status kandidata za članstvo u Evropsku uniju se ogleda u tome da je ovo prvi put nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) jedan konkretan rezultat sveg dosadašnjeg rada koji Bosna i Hercegovina i njene institucije i svi njeni nivoi vlasti imaju iza sebe. I, naravno, jedne skroz nove geopolitičke stvarnosti u kojoj smo se prošle godine faktički probudili, a to je rat u Ukrajini i nova evropska stvarnost, rekao je u intervjuu za AA Edin Dilberović, direktor Direkcije za evropske integracije i nekadašnji bh. ambasador.

- Ovo je jasna poruka kojom Evropska unija šalje poruku, ne samo Bosni i Hercegovini već cijelom regionu i ostatku svijeta. A, to je da je ovo njen interesni prostor, da je ovo prostor koji je zaokružen. Naime, prostor Zapadnog Balkana je zaokružen NATO-om, zaokružen je zemljama članicama Evropske unije. I ono što je unutar tog prostora, Zapadnog Balkana, a među njime i Bosne i Hercegovine, jeste interesna zona, odnosno interesna sfera Evropske unije. S jedne strane, kandidatski status je jasna poruka Bosni i Hercegovini i njenim građanima. Prvenstveno je ovo poklon građanima Bosne i Hercegovine koji definitivno zaslužuju bolji život u jednoj normalnijoj zemlji, zemlji blagostanja, da tako kažem, sa svim karakteristikama kako definiramo zemlje članice Evropske unije. Ona šalje i poruku kako Bosna i Hercegovina može biti članica Evropske unije, uz ispunjenje uslova koji su pred nama, naglašava Dilberović.

Navodi kako je ovo i jasnija poruka potencijalnim investitorima, jer u novoj geopolitičkoj stvarnosti i novoj stvarnosti nakon pandemije, investitori traže prostor za poboljšanje ekonomskih aktivnosti, prvenstveno na prostoru Evrope.

- I na ovaj način Bosna i Hercegovina potencijalno postaje sigurnija zemlja za investiranje i sigurnija zemlja za povrat onoga što ste u zemlju investirali, cijeni Dilberović.

Naglasio je kako Bosni i Hercegovini u narednom periodu svakako predstoje ozbiljne reforme.

- Od nove vlasti očekujem da se sa retorike aktivnije pređe na djela. Jer, mi imamo verbalnu podršku političku koja je nekada pračena i konkretnim rezultatima i konkretnim radom, ali najčešće je bila verbalna. Ono što je jako bitno u Bosni i Hercegovini jeste da se sa te verbalne podške pomaknemo ka konkretnim aktivnostima. Jer, verbalnu podršku imamo za koju su deklarativno apsolutno svi, kompletan politički spektar u Bosni i Hercegovini bez obzira da li on pripada ljevici ili desnici ili centru, jer svi su za proces evropskih integracija. Ali, se treba preći sa te deklarativne priče, u priču stvarnih ispunjavanja uslova onoga što se od nas traži i onoga što se od nas očekuje, stava je Dilberović.

Presude iz Strasbourga moraju biti provedene

Kandidatski status je, kaže on, poruka Evropske unije da to Bosna i Hercegovina definitivno može.

"Ono što jeste ključno u procesu koji je pred nama jeste zadaća koja je već napisana. Ona je napisana u Mišljenju Evropske komisije i evo u nekoliko posljednjih navrata i od ambasadora Johanna Sattlera, šefa Delegacije EU u BiH i komesara Evropske unije za susjedstvo i proširenje Olivera Varhelyija čujemo jasne poruke da Bosna i Hercegovina treba sada ispuniti ono što je evidetirano u 14 ključnih prioriteta. Ono što je jako bitno jeste da odmah u prvim koracima pokažemo da mislimo ozbiljno. I to i u onom dijelu koji zovemo takozvani političkog kriterija, a to su najprije izmjene i dopune Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću (VSTV), a onda i novi zakon o VSTV BiH. Potom to je zakon o sudovima u Bosni i Hercegovini, Zakon o sukobu interesa u institucijama vlasti BiH, to je potom korak, odnosno nova forma prilagođavanja kroz novi Zakon o javnim nabavkama, odnosno zakonske izmjene i dopune koje su prije par mjeseci usvojene u Parlamentarnoj skupštini BiH. On je zadovoljio ono što evropska Evropska komisija u ovom trenutku traži, ali se uvijek radi o "živoj materiji", o nečemu što se stalno mora nadograđivati. U tom kontekstu su vrlo jasno postavljeni ciljevi onoga što Bosna i Hercegovina mora i treba napraviti u sljedećem periodu", navodi Dilberović.

Ne treba nas, kaže, ni obeshrabrivati da postoje zemlje koje su dugo čekale do otvaranja pregovaranja o članstvu u EU. Isto tako postoje zemlje koje su to u kraćem periodu obavile oko kandidatskog statusa.

"Hrvatskoj je trebalo nešto više od godine do otvaranja pregovora o članstvu u EU, Crnoj Gori nešto više od dvije godine, a naravno Sjevernoj Makedoniji je trebalo 17 godina. Ali, možda bi joj trebalo i više da geopolitička situacija u kojoj se trenutno nalazimo nije onakva kakva jeste. Što znači da sve odluke koje donosi Evropska komisija one su generalno političke. One su vezane i onim što se od nas očekuje, a one su naravno vezane i onim šta smo mi ispunili, a umnogome i trenutnom geopolitičkom situacijom u datom trenutku. Tako da prioriteti sada Evropske komisije jesu dijelom na onome što je i ekonomska kriza i prehrambena kriza i energetska kriza, te rat u Ukrajini s jedne strane, a s druge strane i proširenje i stvaranje pogotovo od Zapadnog Balkana prostora neke stabilnosti i sigurnosti što je naš interes, što je interes Evropske unije. Mi ne možemo sa ovog kontinenta otići nigdje. Fizički možemo, ali ne možemo kao država. Tu smo gdje jesmo. To je zadano stanje. Mi pripadamo Evropi, mi pripadamo Evropskoj uniji i ovo je jedan obostrani proces u kojem smo mi ili dio evropskog rješenja ili smo dio evropskog problema. I do njih i do nas je šta ćemo izabrati. Šta god da izaberemo opet smo nešto njihovo, nešto evropsko bilo da je to problem, bilo da je to rješenje", poručuje Dilberović.

Presude Evropskog suda za ljudska prava ćemo kaže morati sprovesti i bolje je da to učinimo što prije.

"Apsolutno da ćemo ih morati provesti. Iz prostog razloga što je to sastavni dio Mišljenja Evropske komisije. To je sastavni dio stavova koje svaki put upućuje Evropska komisija i koje joj upućuje Evropsko vijeće kod svojih odluka, pa uključujući i kandidatski status. Ispunjavanje presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strasbourgu jeste uslov. I on ostaje kao uslov bez obzira na ovih 14 prioriteta. Prema tome ono što je ključno jeste što prije završimo te poslove lakše će nam biti kasnije. Odnosno definitivno je jasno da proces ispunjavanja onoga što je Evropski sud u Strasbourgu definisao kao jasno krešnje ljudskih prava podrazumijevaju ustavne reforme. Ustavne reforme traže vremena. Ali, Evropska komisija vrlo često svoje ocjene bazira na progresu. Ne bazira ih samo na ispunjenju konačnom, kompletnom nego na progresu u kontekstu da idete ka pravom smjeru. Prema tome i barem kod ovog procesa ono što je potrebno jeste da pokažemo da idemo u pravom smjeru i da ozbiljno smatramo da Bosna i Hercegovina mora ispuniti ono što Evropski sud u Strasbourgu od nje traži. A, traži to i Evropska komisija", kaže Dilberović.

Direkcija za evropske integracije (DEI) se bavi, navodi, svim onim što je vezano za proces evropskih integracija u Bosni i Hercegovini.

"A, kada govorimo o procesu evropskih integracija u Bosni i Hercegovini onda apsolutno mislimo na sve. Jer, ne postoji niti jedna pora društvenog i političkog života koja nije sastavni dio evropskih integracija. Trenutni fokus je naravno na 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije i dijelovima u kojima Direkcija za evropske integracije može dati svoju ekspertsku pomoć. Jer Direkcija za evropske integracije je jedino ekspertsko tijelo države Bosne i Hercegovine koje ima i iskustva, i ekspertize i znanja u procesu evropskih integracija. Tako smo i definisani. Ono na što se trenutno u dobroj, odnosno najvećoj mjeri baziramo jeste takozvani, kolokvijalno rečeno Plan integrisanja. To je plan koji podrazumijeva poziciju i zadatke svake i do jedne institucije Bosne i Hercegovine bez obzira o kojem nivou govorimo, koji je vezan za proces prilagođavanja i harmonizacije sa zakonodavstvom, odnosno pravnom stečevinom Evropske unije (acquis communautaire)", navodi Dilberović.

Energetika i transport važni segmenti za povlačenje sredstava

Zašto je Plan integrisanja jako bitan za Bosnu i Hercegovinu.

- Bitan je iz prostog razloga jer svi akteri koji sudjeluju u ovom procesu i svi, uključujući i novinare, uključujući parlamentarce, uključujući nevladine organizacije će faktički jednim klikom na "mišu" u jednom sistemu moći tačno vidjeti šta koja institucija treba da uradi, u kom periodu i u kom pravcu, kao i da li je to uradila i ako nije zbog čega to nije izvršila. Ono što je jako bitno bez ovog Plana integrisanja svaka aktivnost će biti jako teška u procesu evropskih integracije. Tako da je trenutno ono u ćemu se Direkcija za evropske integracije u najvećoj mjeri i sa svojim najvećim kapacitetima bavi jeste upravo Plan integrisanja. To je s jedne strane, a s druge je intenzivan rad naravno na harmonizaciji zakonodavstva, kada govorimo o Bosni i Hercegovini. Imamo u Direkciji za evropske integracije poseban sektor koji se bavi harmonizacijom. Radimo i na prevođenju dokumenata kako sa engleskog jezika na BHS, a tako isto i zakona i podzakonskih akata koje donosi Bosna i Hercegovina na engleski jezik i slanje u Evropsku komisiju, ističe Dilberović.

Naravno tu je, kaže, i jako bitan element, a to je da Direkcija za evropske integracije igra ulogu nacionalnog koordinatora za IPA fondove.

- Tako da se svake godine pripremaju projekti, akcioni dokumenti, kako za državnu IPA-u, tako i za teritorijalnu, ali i takozvani Zapadni Balkan, odnosno Investicioni formu gdje povlačimo popriličnu količinu sredstava, ističe Dilberović.

Naglašava da treba da pojasnimo našim građanima vezano za IPA fondove.

- Prethodne generacije IPA fondova su podrazumijevale razliku između zemlja koje su kandidati i onih koje to nisu. No, nove generacije IPA fondova, uključujući i IPA 3 u kojoj se trenutno nalazimo nemaju razlike između kandidatskog i nekandidatskog statusa, odnosno nekog drugog statusa. Ovdje se radi o kvaliteti povlačenja sredstava. Bosna i Hercegovina je na jako puno primjera pokazala da ima kvalitetne projekte i da može povlačiti kvalitetno sredstva. Jedan od tih primjera kao najeklatantniji Investicioni forum za Zapadni Balkan. Tu se povlače sredstva prvenstveno kako za energetiku, tako i za transport. Kada govorimo o tim projektima moramo računati sa tim da su to poprilično radno-intenzivni projekti što znači da oni podrazumijevaju i otvaranje novih radnih mjesta što je za ovu zemlju itekako bitno. Kandidatski status podrazumijeva da ste u kontekstu povlačenja sredstava došli na neku kvalitetniju fazu. Ono što Bosni i Hercegovini treba, treba joj jedna vrlo jasna struktura IPA fondova, odnosno vrlo jasna struktura za upravljanje IPA fondovima svih nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini sa vrlo jasnom i definisanom koordinacijom koja mora biti jako prohodna. Jer, ovi projekti imaju vrijeme. Vrijeme je ovdje ključni element. Kvaliteta je naravno veoma bitna, ali ono što je ključno kod projekata jeste to vrijeme, ističe Dilberović.

Ukoliko rokove prekršite, navodi, vi ne dobivate novac. Kada govorimo, naglašava Dilberović, o tim strukturama dakle one striktno moraju biti prohodne, moraju biti brze i u tim strukturama moraju sudjelovati znalci svoga posla. I to vam omogućava kvalitetno povlačenje sredstava.

- Da li Bosna i Hercegovina može povlačiti više sredstava?! Ja sam uvjeren da. Da li će to period koji je ispred nas pokazati da idemo u tom pravcu, odnosno da li će biti političkog sluha da se napravi jedna struktura kao što smo rekli koja je prohodna, kvalitetna i brza je do nas. Mislim da je to u svačijem interesu iz prostog razloga jer reforme kada se provode u svakoj zemlji su one jako teške. I političari generalno bježe od ozbiljnih reformi iz prostog razloga jer reforme su sa neizvjesnim rezultatom. I nikada ne znate jeste li politički u plusu ili politički u minusu. Ali, vrlo često je to ova druga dimenzija, da ste nakon reformi u politikom minusu. Prema tome, ovdje, u ovom slučaju prednost reformi koje se provode, a moraju se provoditi jer ne postoji zemlja na svijetu koja ne provodi reforme jer su one stalni proces, u ovom kontekstu u kojem se nalazi Bosna i Hercegovina provođenje reformi nije samo obaveza nego i moranje. A, kada provodite reforme na evropskom putu za to još dobijete i novac čime se isključuje ona forma takozvane nepoznanice na kraju procesa reformi. Tako da su tu vrlo jasni ulazni podaci koji bi svakom političaru trebali dati zeleno svjetlo kada govorimo i o fondovima i o evropskim integracijama i o reformama, stava je Dilberović.

BiH ne zaostaje u korištenju IPA fondova

Ističe da nismo u minusu kada su u pitanju IPA fondovi.

- Ovisi šta nam je polazna tačka. Da budemo iskreni za Zapadni Balkan i Turkiye je određeno 14,1 milijardi eura u IPA 3, a što se nas tiče mi smo spremni povući taj iznos, samo Bosna i Hercegovina. Tako da imali bi mi ideja za što bi sve to utrošili. Ali, je poenta osnovna što još uvijek, a najvjerovatnije će se i to promijeniti, vi dobivate granice u okviru kojih se krećete kada je novac u pitanju. Da se razumijemo, ovdje se radi o novcu evropskih poreskih obveznika. Evropska komisija određuje pravila i ona određuje šta je prioritet u određenoj godini. Evropska komisija može čak i ono što vam je odobrila ta sredstva preusmjeriti na nešto drugo i u tekućoj godini. Tako da vrlo nam je dobro poznato u kojim limitima se krećemo. Mi često krenemo sa nekim višim iznosima, a onda se vratimo na ono što Evropska unija traži. Za sada se u okviru tih limita dobro krećemo, povlačimo kvalitetno sredstva. Moguće je naravno i više iz prostog razloga što ćemo sigurno uči u fazu u kojoj će brzina, kvaliteta i takozvana zrelost projekata biti ključni element koji će određivati šta će Evropska komisija finansirati. Prema tome ukoliko Bosna i Hercegovina ne bude imala takvih projekata taj će novac otići negdje drugdje. Istovremeno, ukoliko neka druga zemlja ne bude imala takvih projekata postoji šansa da taj novac dođe Bosni i Hercegovini. Da bi došao mi moramo donositi strategije, vrlo ozbiljne i jasne strategije razvoja da Evropska komisija zna u kom pravcu mi želimo da se razvijamo i da nam pomaže da se razvijamo u tom pravcu, navodi Dilberović.

Ne možemo, kaže, biti baš apsolutno dobri u svemu.

- Ali, možemo izvesti bar jedan dio, bar ekonomskog života koji u ovoj zemlji predstavlja neku komparativnu prednost da imamo svi koristi od tog, smatra Dilberović.

Kaže da je imidž svake zemlje ključan. Ključan je navodi iz prostog razloga što i političari Evropske unije djeluju u skladu sa svojim izbornim tijelom.

- Izborno tijelo svake zemlje posmatra državu potencijalnu članicu Evropske unije upravo kroz tu prizmu, navodi Dilberović.

Huškačka retorika koja je prisutna u Bih će se polako gubiti kako se bude napredovalo ka EU.

- To iz prostog razloga zato što ova zemlja u onoj mjeri u kojoj se bude kvalitetno brzo približavala Evropskoj uniji, kvalitet građana Bosne i Hercegovine će biti bolji i samim tim huškačka politika prestaje u onom kontekstu u kojoj je mi posmatramo trenutno sada. Prema tome ono što je bitno jeste kada će Bosna i Hercegovina postati punopravna članica Evropske unije. Ona postaje irelevantna ta huškačka retorika u kontekstu kako i na koji način Bosna i Hercegovina preuzima ono što Evropu, odnosno Evropsku uniju čini Evropskom unijom, a to su vrijednosti, pravosudni sistem, sistem socijalne, sistem zdravstvene zaštite, sistem koji te zemlje definitivno na kugli zemaljskoj čine takvim. Jer, ne postoji niti jedna zemlja koja se može definisati kao država blagostanja osim zemalja članica EU u odnosu na bilo koji dio svijeta. Ne postoji niti jedan dio svijeta koji se brže i kvalitetnije razvija i pruža bolji i kvalitetniji život za svoje građane nego što je to trenutno EU. Govorimo o onome što je cilj, kaže Dilberović.

S druge strane, možda, kaže, sada imamo daleko više prijatelja u EU i daleko smo više tema onih koji donose političke odluke nego što smo bili unazad pet, šest i sedam godina.

- Tako da nekada, govorim i sa aspekta diplomate, jeste ustvari i ova huškačka priča, da koliko god nekome čudno zvučalo Bosnu i Hercegovinu stavlja u fokus onih koji donose političke odluke. Može nekada i više od truda kojeg ćemo mi uložiti. Prema tome ovo je i vrijeme kada trebamo iskoristiti trenutak. Ovo je vrijeme kada diplomacija možda još ne igra ključnu ulogu u nekim procesima u onome što definišemo kao evropski prostor, ali definitivno će jako brzo diplomacija igrati ključnu ulogu. Tu mislim prvenstveno i na rat u Ukrajini. To gdje ćemo mi kao mala zemlja naći svoje mjesto u dobroj mjeri ovisi isključivo o nama. Prema tome diplomacija jeste ključna, pravi ljudi na pravim mjestima, oni koji znaju. Imamo mi jako puno ljudi koji imaju i dobre veze u zemljama širom svijeta uključujući i zemlje Evropske unije i zašto ne iskoristiti tu mrežu. Prvenstveno kao što se polako počinje kristalizirati da naši ljudi koji su dijaspora, koji nisu tamo samo otišli trbuhom za kruhom, koji su tamo otišli iz potpuno drugih razloga, odnosno protjerani su iz svojih domova. I sada nekome smeta zato što je taj neko u parlamentu, ili što je neko postao član vlade ili ključni ministar u nekoj zemlji. Naravno da će ti ljudi imati i empatije i emocije prema državi svoga porijekla. I zašto ne iskoristiti to prema državi svoga porijekla i prema svim građanima Bosne i Hercegovine jer ova država podjednako pripada svima, zaključuje Dilberović.

komentari (0)