(VIDEO) Srebrenička majka Nura Bajramović: Od srca otrgnuto, a insan mora dalje da živi...

Majka Nura Bajramović u selo Bajramovići kod Srebrenice došla je 1969. godine i tu izrodila tri sina. Tri sina, tri ponosa: Fuada, Mirsada i Aliju.  Njih trojicu, majka je opremala u škole i na poslove kada je rat prekinuo sve njihove snove ali i njihove živote...

BiH 08.07.2021, 13:04 12.10.2021, 15:29

“Bio je sada rođendan, ovom, najstarijem sinu. 50 punih godina”, započinje svoju priču majka Nura Bajramović i obrisa suze.

Majka Nura Bajramović u selo Bajramovići kod Srebrenice došla je 1969. godine i tu izrodila tri sina. Tri sina, tri ponosa: Fuada, Mirsada i Aliju.  Njih trojicu, majka je opremala u škole i na poslove kada je rat prekinuo sve njihove snove ali i njihove živote.

- Jedni su završili školu, dok drugi još nisu. Najstariji sin mi je završio Saobraćajnu tehničku, najmlađi Elektrotehničku školu. I tako, rat je učinio svoje, reče majka Nura i duboko uzdahnu.

Kada je rat počeo Nura je sa svojim sinovima i mužem krenula preko šume. Išli su, priča ona, do slobodne teritorije, do Tuzle. Ali...

- Nažalost! Ja sam sama stigla do Tuzle. Starijeg sina nisam vidjela nikako. Dvojica su mi sinova bila ranjena pa sam se ja predala u Sandićima. Tako su me stavili u kamion i u Tišićima iz kamiona su mi oteli djecu. Uzeli mi ih iz ruku, suznih očiju se prisjeća majka Nura.

Od tada majka Nura nije ništa čula za svoje najmilije – za svoju djecu koje je ispod srca čuvala

 Vratila se u svoje selo Bajramovići 2000. godine. Kaže, veže je sve za njeno mjesto, pa se zato i vratila. A sinove... Sinove još uvijek osjeti.

- Osjetim kako idu i dolaze tom cestom, ovdje, svojoj kuci, kaže majka Nura.

Deset godina nakon povratka u selo Bajramovići, majka Nura je pronašla muža a godinu kasnije i dva sina.

- Sinove Fuada i Mirsada sam pronašla 2011,  a Aliju još nisam našla. Sve nešto očekujem neće li mi neko nešto kazati. Ja sve mislim da je negdje živ. Ima grobnica u Mršićima.  Ali, valjda još nisu tražili, ovo kako je korona, priča majka Nura.

Jednog sina, govori nam ona, pronašli su u jednoj grobnici a drugog u sasvim drugoj.

- Eto, kad pronađeš nekako ti je drugačije. Znaš da si ga rodila sa imenom i prezimenom i da ima svoj nišan, kaže majka.

Kuća sa šadrvanom majke Nure u selu Bajramovići nadomak Srebrenice, nanovo je uređena. Trava u bašti pokošena, a u vrtu posađeno povrće.

- Pa šta ćeš, insan mora da živi. Ovda su trebali unučadi i snahe da budu. Ali, nažalost, ukinuto je sve, tiho progovara majka Nura i dodaje kako bi voljela da se više nikad nikome ne ponovi.

I obilježavanje godišnjica genocida u Srebrenicu za majku Nuru je teška.  Kaže da će je svaka godina, kao i prva i sve dok je živa, podsjećati na tešku sudbinu njene porodice. Ali, pred 11. juli joj je najteže.

- Nekako baš pred 11. juli si tužan. Ne znam šta da kažem, teško je. Insan mora da živi, govori majka Nura i dodaje: “Voljela bih da mladost i stekne svoju budućnosti i da ima svoju porodicu i da živi slobodno bez straha. Da ima slobodu. Najvažnija je sloboda, nije bitno gdje si.”

Piše: Elmina Muhić

Video&Foto: Vedad Kamenjašević/ Yunus Demirbaş

komentari (0)