Nekadašnji reprezentativac Srbije Antonio Rukavina: "Vjerujem da ova generacija 'orlova' neće ponoviti greške iz prošlosti"

- Igrao sam mnogo puta protiv Nejmara. Ne samo na Mundijalu u Rusiji, već i kao član Valjadolida i Viljareala, u španskom prvenstvu. To je pakao. Šta ti drugo preostaje nego da spustiš težište i da se povlačiš unazad dok te ne unese u gol, kazao je Rukavina...

Fudbal 24.09.2022, 17:46 24.09.2022, 15:56
Nekadašnji reprezentativac Srbije Antonio Rukavina: "Vjerujem da ova generacija 'orlova' neće ponoviti greške iz prošlosti"
© AA

 Fudbalska reprezentacija Srbije u subotu od 20:45 na stadionu Crvene zvezde igra jednu od odlučujućih utakmica za plasman u A grupu Lige nacija protiv selekcije Švedske. U slučaju pobjede, puleni Dragana Stojkovića putuju u Oslo s realnim šansama da protiv Norveške obezbede vizu za elitni rang evropskog fudbala i što je još važnije, da olakšaju sebi put ka završnom turniru Evropskog prvenstva u Njemačkoj 2024. godine. 

Nekadašnji reprezentativac i učesnik dva Svjetska prvenstva s reprezentacijom Srbije Antonio Rukavina vjeruje da ova generacija "orlova" neće ponoviti greške iz prošlosti i da će u Kataru biti jedno od najprijatnijih iznenađenja šampionata, piše AA. 

- Vidim i osećam da nacionalni tim konačno ima podršku javnosti kakvu zaista zaslužuje. Navijači znaju da budu nerealni, pogotovo kada se pobedi jedan Portugal i da posle toga očekuju kako će njihovi ljubimci osvojiti titulu svetskog prvaka. Svi bismo voleli da naše fudbalere dočekamo ispred Skupštine grada sa Zlatnim globusom, ali moramo da budemo objektivni i da trezvenije razmišljamo o svemu. Primaran cilj mora da bude plasman u osminu finala, a posle toga bi svaka pobeda bila veliki podvig i adekvatna nagrada za ove momke koji su u poslednjih godinu dana vratili veru u srpski fudbal i celu zemlju učinili srećnom i ponosnom, rekao je Rukavina.

Rukavina je prije četiri godine odigrao dvije utakmice na Mundijalu u Rusiji i ostvario polovičan bodovni učinak.

- Dobio sam šansu u pobedi protiv Kostarike od 1:0 i u porazu od Brazila koji je definitivno ugasio našu nadu da možemo među 16 najboljih reprezentacija na svetu. Sada imamo sličnu grupu i mnogo je važno da Kamerun shvatimo na identičan način kao Švajcarsku i Brazil. Da nam se ne dogodi Gana sa Svetskog prvenstva u Južnoj Africi kada smo unapred upisali tri boda, a oni ljudi stigli do četvrtfinala i sekunde su ih delile od plasmana u polufinale. U Rusiji nam je falio bod da odemo dalje, sada bi fokus morao da bude izlazak iz grupe, a posle toga bez velikog opterećanja u pohod na nove trijumfe, kazao je Rukavina.

Fudbaler koji je tokom karijere nastupao u dvije od pet najjačih liga na svijetu (Dortmund, Valjadolid, Viljareal), ima konkretan savjet za igrače, ali i kompletnu fudbalsku javnost u Srbiji.

- Protiv Švajcarske ne treba da se bavimo imenima njihovih igrača. Dopao mi se odgovor selektora Stojkovića posle žreba u Dohi, kada je na provokativno pitanje novinara iz Švajcarske odgovorio da nema pojma o čemu pričaju. Tako svi treba da razmišljamo. Mi smo u Rusiji platili ceh psihološkom ratu koji se vodio danima pre utakmice protiv Švajcarske. Pisalo se i pričalo samo o Đaki i Šaćiriju. I šta se dogodilo? Upravo su ta dva igrača rešila pobednika. Bavili smo se vanfudbalskim detaljima i ispoljili karakteristike malih ekipa koje slabosti i nedostatke pokušavaju da nadomeste nepotrebnom tenzijom. Igrači su nemoćni, ne mogu da se izoluju od takvih informacija. Tu su telefoni, društvene mreže, zovu ih prijatelji i rođaci, pitaju ih da li su videli šta se piše, šta je ko rekao... Šta će nam to? Kao da pobeda protiv Švajcarske vredi šest bodova. Ne, vredi isto kao i pobede protiv Brazila i Kameruna, rekao je Rukavina.

Švicarci su izuzetno jaki kao kolektiv, ali nemaju u timu  individualca kalibra jednog Nejmara. Kada se igra protiv takvog driblera, sve ono što je jedan defanzvni fudbaler naučio u školama fudbala i od trenera u mlađim kategorijama, pada u vodu i postaje potpuno beskorisno.

- Igrao sam mnogo puta protiv Nejmara. Ne samo na Mundijalu u Rusiji, već i kao član Valjadolida i Viljareala u španskom prvenstvu. To je pakao. Šta ti drugo preostaje nego da spustiš težište i da se povlačiš unazad dok te ne unese u gol. Nadaš se eventualno podršci nekog saigrača i to je sve. U Viljarealu mi je bilo lakše, jer sam uvek imao pomoć krila, zadnjeg veznog i jednog štopera. Četvorica oko njega, pa i ako te prođe nemaš utisak da te je ponizio. Obično kod takvih igrača nema zaletanja, čekaš pa šta ti Bog da. Ako odigra loptu unazad, fenomenalno, kao da si mu je oduzeo. Sreća što sam završio karijeru, jer vidim da dolaze još brži od Nejmara, našalio se Rukavina na račun svoje fudbalske penzije.

Skromni momak sa Bežanije ušao je u anale Partizana kao fudbaler koji je u rekordnom roku, poslije svega šest mjeseci u Humskoj, zaslužio povjerenje da nosi kapitensku traku slavnog kluba.

- Vezan sam za Partizan bez obzira što se nisam dugo zadržao među crno-belima, svega godinu dana. Pratim redovno šta se dešava, drago mi je zbog Gordana Petrića što je uspeo koliko toliko da konsoliduje ekipu i da zaređa s pozitivnim rezultatima na oba fronta. Uvek sam tvrdio da bez jakog Partizana nema ni jake Crvene zvezde, zato je u interesu srpskog fudbala da nam oba velikana budu stabilna i uspešna. Nisam od onih koji traže revolucionarne promene, ali je vreme da stvari u Humskoj konačno dođu na svoje mesto. Gordan mi je bio generalni direktor kada sam branio boje Partizana i verujem da i u trenerskoj ulozi može da ostavi dubok trag u srpskom i evropskom fudbalu. Želim mu sreću, zaključio je Rukavina u izjavi za AA.

komentari (0)